Prvi privatni logopedski kabinet u Kragujevcu i Svilajncu

Kragujevac - Svilajnac

Autizam

Autizam je pervazivni poremećaj sa karakterističnim oblikom patološkog funkcionisanja, kvalitativnim oštećenjem recipročnih socijalnih interakcija, nedostatkom socioemocionalnog reciprociteta, oskudnim repetitivnim i stereotipnim obrascima ponašanja, interesovanja i aktivnosti i abnormalnostima u razvoju verbalne komunikacije. (Golubović, 1998).
Autizam je razvojni neurološki, a ne mentalni poremećaj. Trijadu poremećaja čine poremećaji socijalne interakcije, socijalne komunikacije i imaginacije i kreativne igre.

Na žalost još uvek ne postoje jasni dokazi o uzroku poremećaja iz spektra autizma. Do skorije prošlosti je bilo ustaljeno mišljenje da uzrok leži isključivo u genetskim faktorima, međutim u poslednje vreme imamo sve učestalije stavove stručnjaka koji su bazirani na najnovijim istraživanjima da se radi o multifaktorskoj etiologiji i da su faktori sredine podjednako važni kao i genetski.

Rano prepoznavanje

Prvih 1000 dana života su od presudnog značaja za dalji razvoj deteta. U ovom periodu je razvoj deteta najintezivniji jer u se u samo jednoj sekundi formiraju čak i do 1000 veza među neuronima.
Rana detekcija, tj. rano prepoznavanje je od presudne važnosti, jer nam pruža priliku da ne gubimo dragoceno vreme. U našem Centru imamo tim stručnjaka na čelu sa specijalistima defektologije za Ranu intervenciju u detinjstvu koji uz pomoć savremenih skrining instrumenata za procenu i na najranijem uzrastu mogu da uoče određena odstupanja. Savetovalište za rani razvoj je referentno mesto koje ima značajnu ulogu u ranoj detekciji različitih razvojnih smetnji. Tim Savetovališta za rani razvoj pored specijalista za ranu intervenciju, čine pedijatar, logopedi, defektolog, somatoped i psiholog. Nakon osnovne procene u Savetovalištu, po potrebi se sprovodi ciljana dijagnostička procedura, nakon koje se kreće sa Ranom intervencijom.

Kako se manifestuje?

Kod neke dece se prvi simptomi autizma ispoljavaju se već u prvom mesecu života u vidu bizarnih pokreta, slobog refleksa sisanja, bez smeha i bez plača, sa zadovoljstvom kada se njima niko ne bavi. Neka deca progovore i pre druge dece tipičnog razvoja, ali kasnije izgube ove sposobnosti, što je poznato kao regresivni autizam.
Kod ove dece poremćeno je razumevanje vremena i prostora sa tendencijom upotrebljavanja senzorne informacije: čula dodira i mirisa i izbegavanjem informacija koje se dobijaju sa daljine (putem čula vida i sluha).

Kod skoro sve dece sa autizmom, trijada poremećaja ispoljava se u prve tri godine života. Lorna Wing navodi neka od ponašanja koja mogu biti prisutna kod dece sa autizmom:

– slabo sisanje u prvim nedeljama života;
– mirno i tiho ili konstantno plakanje i vrištanje koje se ne smiruje;
– nezainteresovano ili ne podnosi maženje;
– ne podnosi prepovijanje, češljanje ili sl.;
– odsustvo kontakta očima, koji se kasnije može razviti;
– ne pruža ruke da ga uzmu;
– ne učestvuje u igrama, ne imitira izraz lica ili pokrete odraslih;
– solitarna igra, a ne kooperativna igra;
– oskudno gukanje;
– ne prihvata podsticaj na komunikaciju;
– ne skreće pažnju roditeljima na interesantne predmete ili događaje;
– ne pozdravlja spontano poznate ljude;
– snažna fascinacija;

Jasni znaci za neodložnu procenu i dalje praćenje su:

• izostanak gukanja i brbljanja, nedostatak socijalnih gestova, kao što su socijalni osmeh, neodazivanje na poziv, neprepoznavanje glasova roditelja do 12 meseci,
• neizgovaranje ni jedne smislene reči na uzrastu do 16 meseci,
• neizgovaranje po dve reči ili nedostatak dvočlanih fraza u spontanom govoru, kao i nepostojanje pokaznog gesta do drugog rođendana,
• nepodnošenje promena,
• lepršanje rukama,
• repetitivno korišćenje igračaka,
• gubitak već stečenih sposobnosti.

Dijagnoza autizma se postavlja na osnovu postojanja tri karakteristike ponašanja:

  1. abnormalnog socijalnog ponašanja/poremećaj socijalne interakcije;
  2. abnormalne komunikacije/poremećaj socijalne komunikacije;
  3. prisustva repetitivnih i skučenih aktivnosti.
Intervencija

Obzirom da rani period razvoja deteta karakteriše intezivan psihomotorički, govorno-jezički i socio-emocionalni razvoj Rana intervencija u detinjstvu omogućuje podsticanje detetovog razvoja, maksimalno korišćenje razvojnih potencijala, ali i prevazilaženje određenih razvojnih smetnji.
Ciljevi rane intervencije su:
• stimulacija deteta u ključnim razvojnim oblastima,
• podsticanje detetove inicijative da ovlada pojedinim veštinama,
• prevencija nastanka novih smetnji u razvoju,
• podrška porodici.
Rana intervencija je individualizovana gde je fokus na detetovim interesovanjima i jačim stranama u okviru svakodnevnih rutina. Timski rad je ključni faktor u ovom procesu u kojem je porodica postavljena u samo središte.
Naš pristup je baziran na intervenciji koja je zasnovana na dokazima. Od velike nam je važnosti da se detetovo funkcionisanje unapredi u svim oblastima kao što su socijalno, komunikaciono i adaptivno ponašanje. U toku intervencije oslanjamo se na primenu reedukacije psihomotorike, kao i na primenu savremenih logopedskih instrumenata.

CENTAR ZA EDUKACIJU NOVAKOVIĆ
info@logopednovakovic.rs

Za sva dodatna pitanja, potrebne informacije, sugestije i predloge stojimo Vam na raspolaganju.

Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu.
Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

COPYRIGHT © 2020 LOGOPEDSKI KABINET NOVAKOVIĆ, KRAGUJEVAC, SVILAJNAC