Šta je disleksija i kako je prepoznati?

Na početku moramo napraviti razliku između disleksije i nesavladane tehnike čitanja. Ova razlika se nekad može pokazati još na prvom testiranju, a nekada je potrebno nekoliko tretmana da bi se utvrdilo o kom obliku poremećaja čitanja je reč.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, 2000). Sa disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju). Disleksije delimo na: Razvojne disleksije i Specifične ili prave disleksije.

Postoje 4 tipa disgrafija:

1. vizuelne,
2. auditivne,
3. jezičke,
4. grafomotorne.

Adekvatnim tretmanom svaka disgrafija može biti prevaziđena.

Simptomi disgrafije su:

• zamenjivanje slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene;

• teškoće sa zapamćivanjem slova;

• pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“;

• neuredan rukopis – ružan rukopis;

• tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina;

• redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso;

• reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen;

• česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova;

• slova su uglasta;

• slova se se često sudaraju, jedna naležu na druga;

• slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira u dužim rečima;

• umetanje i izostavljanje slova (kao i u čitanju);

• izvrtanje redosleda slova (kao u čitanju);

• pisanje dve ili više reči zajedno;

• zamenjuje, izostavlja i dodaje slova i slogove unutar reči

Diskalkulija

Razvojna diskalkulija je usporeno i otežano sticanje matematičkih znanja, što znači da su sposobnosti računanja znatno ispod očekivanog nivoa u odnosu na uzrast deteta, opšte intelektulane sposobnosti i školovanje. Za razliku od mnoge dece sa poremećajem čitanja, kod ove dece su audio- perceptivne i verbalne sposobnosti u granicama normalnog, dok postoji deficit vizuo-spacijalnih i vizuo-perceptivnih sposobnosti. Neka deca imaju udružene socio-emocionalne poremećaje i poremećaje ponašanja kao i probleme u socijalnim interakcijama. (Golubović 2011).

Dete sa diskalkulijom znatno kasnije počinje da se služi brojem, teško razume razdvajanje celina na delove, građanje novih celina, odnose između množina i njihovih činilaca. Prisutna je dislateralizovanost, često neprepoznavanje naziva prstiju. Često znaju da napišu brojeve u nizu, ali im često zamenjuju mesta (broj 14 pišu kao 41, ili broj 13 kao 31). Deca sa ovim poremećajem imaju smetnje u razumevanju inkluzije klasa (6 desetica u jednom broju 60). Ova deca ne čitaju znake pravilno i zbunjuju se kada je pravac u pitanju.

Deca s diskalkulijom razlikuju se po tome što imaju mnogo neuobičajenih, specifičnih pogrešaka kao što su:

Parafazične supstitucije – dete zamenjuje jedan broj nekim drugim,a takve zamene nisu u vezi sa razumevanjem pojma broja.

Perseveracije – Dete ponavlja isti broj ili radnju nekoliko puta. Na primer, ako je u prvom zadatku na stranici bio znak „+“, dete zbraja u svim ostalim zadacima do kraja stranice bez obzira na to što se znak odavno promenio.

Ogledalske greške – Dete ogledalski piše brojeve, ogledalski okreće redosled brojeva u višeznačnim brojevima prilikom čitanja i pisanja brojeva.

Usporenost – Dete daje ispravan odgovor, ali mu je potrebno mnogo više vremena nego što je uobičajeno na njegovom uzrastu.

Stavljanje brojeva u uzajamno neprikladan prostorni položaj – Tokom obavljanja pismenog računanja u stupcima dete zapisuje brojeve u uzajamno neprikladnom odnosu, i zbog toga dolazi do pogrešnog rezultata.

Vizuelne pogreške – Na primer „plus“ prepoznaje kao „minus“, pa umesto zbrajanja oduzima.

Proceduralne pogreške – Dete izostavlja, „preskače“ jedan od obaveznih koraka u rešavanju zadataka.

Slabo pamćenje i prepoznavanje niza brojeva – Dete može imati smetnje u pamćenju vlastitog broja telefona.