Disleksija

Šta je disleksija i kako je prepoznati?

Na početku moramo napraviti razliku između disleksije i nesavladane tehnike čitanja. Ova razlika se nekad može pokazati još na prvom testiranju, a nekada je potrebno nekoliko tretmana da bi se utvrdilo o kom obliku poremećaja čitanja je reč.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast (Golubović, 2000). Sa disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju). Disleksije delimo na: Razvojne disleksije i Specifične ili prave disleksije.

Postoje 4 tipa disgrafija:

1. vizuelne,
2. auditivne,
3. jezičke,
4. grafomotorne.

Adekvatnim tretmanom svaka disgrafija može biti prevaziđena.

Simptomi disgrafije su:

• zamenjivanje slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene;

• teškoće sa zapamćivanjem slova;

• pisanje s desna u levo „ogledalsko pismo“;

• neuredan rukopis – ružan rukopis;

• tekst je loše postavljen u prostoru, bez jasno određenih margina;

• redovi su ulomljeni, talasasti i/ili silaze koso;

• reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen;

• česta su ispravljanja slova docrtavanjem delova slova;

• slova su uglasta;

• slova se se često sudaraju, jedna naležu na druga;

• slova su neskladno velika ili jako mala, veličina slova varira u dužim rečima;

• umetanje i izostavljanje slova (kao i u čitanju);

• izvrtanje redosleda slova (kao u čitanju);

• pisanje dve ili više reči zajedno;

• zamenjuje, izostavlja i dodaje slova i slogove unutar reči