Dečiji psiholog Kragujevac
Kabinet za psihologiju
Tokom rasta i razvoja svakog deteta pojavljuju se različite teškoće i problemi. Neki od tih problema su vezani za uzrast i sazrevanje deteta i javljaju se po razvojnom pravilu pa se i zovu razvojni. Druga vrsta problema proizlazi iz životnih okolnosti ili trenutnih situacija u kojima se dete i njegova porodica nađu. I na kraju, treću grupu problema čine oni vezani za postojanje urođenih ili stečenih oštećenja ili bolesti. Veliki deo navedenih problema roditelji ili deca rešavaju sami. Ipak, za mnoge od njih potreban je savet ili pomoć dečijeg psihologa.
Kabinet za psihologiju u okviru Centra za edukaciju Novaković pruža usluge procene psihomotornog razvoja, testiranja inteligencije i profesionalne orijentacije, tretmana i savetovanja deci od 0 do 18 godina i njihovim roditeljima.
Sve usluge psihologa dostupne su svim radnim danima i subotom. Psihološke usluge pružaju psiholozi sa dugogodišnjim iskustvom: Brankica Stanojević i Sandra Mihajlović Radojević
U kojim situacijama bi bilo od velike koristi i za dete i za roditelja da se obrate dečijem psihologu?
U periodu razvoja od rođenja do predškolskog perioda deteta razlozi za obraćanje psihologu mogu biti:
• kašnjenje u uspostavljanju određenih funkcija ili aktivnosti u odnosu na razvojne norme (progovaranje, navikavanje na čistoću, hvatanje, žvrljanje,…),
• nepostojanje ili neadekvatno uspostavljanje emocionalnih ili komunikacijskih reakcija sa bliskim osobama (nereagovanje na direktno obraćanje, izostajanje osmehivanja bliskim osobama, izostajanje praćenja pogledom i uspostavljanja kontakta očima, nezainteresovanost za bili kakvo komuniciranje, povlačenje u sebe…),
• repetitivno ponašanje (intenzivno i često ponavljanje u kontinuitetu potpuno iste aktivnosti),
• nezainteresovanost za kontakt sa vršnjacima,
• teškoće u održavanju pažnje, nemogućnost da se kraće vreme bavi jednom aktivnošću,
• teškoće u učenju uzrasno primerenih veština ili informacija (ređanje kockica, recitovanje nekoliko dečijih stihova,…),
• nezainteresovanost za predmete iz okoline ili izuzetna vezanost za samo jedan predmet,
• nekontrolisana fizička aktivnost (stalno u pokretu, ni malo ne miruje, stalno menja aktivnost),
• česti intenzivni napadi besa ili jaka iritiranost (neprimereno plakanje ili bezrazložna uznemirenost),
• problemi sa spavanjem i ishranom,
• agresivno ponašanje,
• regresivno ponašanje (vraćanje na ponašanje karakteristično za predhodne periode razvoja ili gubljenje nekih već stečenih oblika ponašanja – napr. dete koje je govorilo prestaje da koristi govor),
• svaka uspostavljena dijagnoza vezana za probleme u razvoju (problemi sa vidom, sluhom, motorikom, razvojem govora, autizam , Daunov sindrom,…),
• dugotrajni medicinski tretmani.
U školskom i adolescentskom periodu problemi koji zahtevaju pomoć psihologa su:
• emocionalne teškoće (strahovi, fobije, depresivna ponašanja, intenzivna ljubomora, nagle i neuobičajene promene raspoloženja, uznemirenost …),
• problemi u učenju (stalne teškoće u savladavanju redovnog gradiva, iznenadni loš školski uspeh, bežanje i neopravdano izostajanje iz škole,…),
• problemi u ponašanju (agresivno ponašanje, povlačenje iz društva ili izolacija, gubitak interesovanja za važne aktivnosti,…),
• nagle izrazite promene apetita,
• dugotrajna nesanica ili preterana pospanost,
• česti fiziči simptomi bez medicinske osnove (glavobolje, mučnine,…).
Bez obzira na uzrast neke okolnosti ili situacije u kojima se dete ili roditelji nađu mogu da dovedu do problema u ponašanju deteta. To su, među ostalima, i:
• rođenje brata ili sestre,
• razvod roditelja,
• preseljenje u drugu školu ili mesto,
• gubitak važne osobe,
• prirodne katastrofe (poplave,…).
Postoji veliki broj uobičajenih životnih situacija i okolnosti u kojima nismo uvek sigurni da li ispravno postupamo ili kakvu odluku da donesemo. U tom slučaju nije reč o postojanju patologije već o želji ili potrebi da se neki oblik naše aktivnosti unapredi, postigne bolji rezultat, ostvare postojeći potencijali ili kvalitetnije življenje. Obraćanje psihologu u tom slučaju odnosilo bi se na pomoć u sagledavanju jedne tematike iz nekih novih uglova, ukazivanje na dodatne mogućnosti, optimalizaciju korišćenja postojećih snaga i prednosti osobe i donošenje najadekvatnijih odluka. Neke od oblasti u ovom domenu obraćanja psihologu su dileme u vezi načina i postupaka vaspitanja dece, profesionalna orijentacija i karijerno vođenje i sl.
Opšte je pravilo da je pomoć efikasnija što se pre sa njom otpočne. Ipak, brzina traženja pomoći treba da zavisi od uzrasta, intenziteta, učestalosti ispoljavanja i težine problema.
Na ranijim uzrastima na obraćanje stručnjaku ne treba dugo čekati. Veliki broj problema beba i male dece u direktnoj je vezi sa sazrevanjem nervnog sistema koji je u fazi intenzivnog rasta. Propuštanje da se adekvatno stimuliše njegov razvoj u određenom vremenskom periodu (tzv. kritički period) može da dosta umanji efekte kasnije terapije. Takođe mala deca nemaju razvijene veštine rešavanja nekih problema sa kojim se sreću (napr.ljubomora) te su prepuštena pomoći odraslih. Na starijim uzrastima takođe nije uputno čekati da se problemi razbukte, ali u nekim slučajevima starijoj deci treba dati određeno vreme da se presaberu i pronađu sami odgovore na novonastalu situaciju (napr. promena škole) jer bi trebalo da imaju već razvijene neke lične i socijalne veštine. Takozvane razvojne krize su takođe pojave kod kojih deci treba dati šansu i vreme da sa sazrevanjem te probleme prevaziđu (naravno, uz aktivno praćenje i pomoć roditelja ili bliskih osoba).
Intenzivniji i učestaliji simptomi obično deluju uznemiravajuće na okruženje pa se i brže nađu u nekoj stručnoj ordinaciji. Treba voditi računa da i neki blago ispoljeni dugotrajni signali koje nam dete šalje mogu da ukazuju na ozbiljniji problem.
U svakom slučaju simptomi ili ponašanje koji bitno remete svakodnevne aktivnosti i funkcionisanje detata ili porodice, preplavljuju ga ili sputavaju njegov dalji razvoj ili napredak zahtevaju brzo delovanje. To isto važi i za neuobičajena („bizarna“) ponašanja ili ponašanja koja mogu da ugroze druge ili samo dete.
Takođe je bitno napomenuti i da preventivno reagovanje može bitno da pomogne da do razvoja nekih problema ne dođe. Ako znate da dete ili vas očekuje neka bitna životna promena (napr. razvod ) ili ukoliko postoji neka genetska predispozicija ili opterećenje kod deteta bitno je posavetovati se sa stručnjakom kako postupati i šta učiniti da do neželjenih posledica ne dođe.
U svakom slučaju manja je greška (tj. uopšte nije greška) saznati od psihologa da problemi zbog kojih ste mu se obratili ne zahtevaju neki tretman, nego propustiti da se detetu na vreme pomogne.
Rad psihologa može se raščlaniti na nekoliko komponenti: psihološka procena i dijagnostika, psihološko savetovanje, psihološki tretman i psihoterapija.
PSIHOLOŠKA PROCENA I DIJAGNOSTIKA
Psihološka procena i dijagnostika je proces utvrđivanja postojanja određnih psiholoških karakteristika pojedinca. Može se odnositi na osobine ličnosti, motivacione karakteristike i intelektualno funkcionisanje. Podrazumeva korišćenje različitih standardizovanih testova, upitnika i skala procene, kao i razgovor sa samom osobom i drugim relevatnim ličnostima iz njenog najbližeg okruženja (roditelj, supružnik i sl.). Obično se obavlja u jednom do dva dolaska kod psihologa.
Psihološka procena i dijagnostika ima za cilj određivanje tipa i vrste problema koji postoje kod osobe ili u međusobnom odnosu više povezanih osoba (napr. u braku ili porodici). Koristi se za određivanje najboljeg oblika pomoći i intervencija u toj situaciji. Psihološka procena i dijagnostika primenjuje se i u slučajevima postojanja teškoća iz drugih domena (telesne bolesti, poremećaji motorike, govorne smetnje,..)kada je u procesu lečenja potreban timski pristup većeg broja stručnjaka ili psihološka potpora.
Psihološka procena i dijagnostika može da se primenjuje i u situacijama kada ne postoji nikakav problem već je potrebno doneti neke odluke u svakodnevnom životu koje se tiču napr. tipa i načina vaspitanja deteta, načina njegovog obrazovanja, daljeg školovanja i profesionalne orijentacije, razvoja karijere zaposlenih, selekcije kandidata za posao,…
PSIHOLOŠKO SAVETOVANjE
Psihološko savetovanje je oblik pomoći koji psiholog može da pruži u situacijama vezanim za svakodnevne aktivnosti, kao prevenciju neželjenih posledica ili kada je u pitanju lakši oblik problema koji ne zahteva neke složenije intervencije. Aktivnosti psihologa tu su uglavnom usmerene na pružanje informacija, ukazivanje na različite uglove sagledavanja nekih situacija,predočavanje različitih mogućnosti ili varijanti ponašanja i usmeravanje na optimalne odluke (napr. u vezi izbora škole ili fakulteta, načina komunikacije sa detetom, razvoja samopouzdanja,…).
U zavisnosti od tematike savetovanje podrazumeva nekoliko (do 4-5) dolazaka kod psihologa, mada je neki put potreban i veći broj sastanaka. Njime su uglavnom obuhvaćeni odrasle osobe i starija deca (adolescenti).
PODSTICANjE PSIHIČKOG RAZVOJA – PSIHOLOŠKI TRETMAN
Psihološki tretman je oblik psihološke pomoći koji podrazumeva primenu određenih aktivnosti za podsticanje razvoja psiholoških funkcija koje su primarno oštećene (napr. intelektualni deficit) ili su neadekvatno razvijene usled postojanja drugih razvojnih smetnji (napr. kada problemi sa sluhom loše utiču na intelektualni razvoj). Odnosi se na stimulaciju perceptivnih, motoričkih, intelektualnih i govornih kapaciteta deteta, razvoj pažnje, pamćenja i različitih oblika misaonih procesa. Zasniva se na činjenici da se razvoj nervnog sistema koji leži u osnovi ovih funkcija može potsticati i unaprediti vežbanjem i obavljanjem određenih vrsta zadataka i akivnosti koje su primerene uzrastu deteta i vrsti problematike.
Psihološki tretman daje dobre rezultate i kada se primenjuje kao dopuna nekog drugog tretmana (napr. logopedskog) jer generalno stabilizuje i uravnotežava razvoj deteta i pruža potporu i detetu i roditelju u savladavanju glavnih teškoća.
Vrlo je bitno da ova vežbanja i aktivnosti budu sprovedene u određenom vremenskom periodu kada je to najdelotvornije (kritički period) jer svako kašnjenje umanjuje njihove efekte. Najbolje rezultate daju tretmani koji se združeno primenjuju sa tretmanima iz drugih oblasti (logoped, somatoped, oligofrenolog,…) tj. kada postoji multidisciplinarni pristup.
Primena ovog tretmana veoma je važna jer dovodi do značajnog poboljšanja u funkcionisanju deteta sa smetnjama u razvoju pa time i do poboljšanja kvaliteta njegovog života kao i života cele porodice (mada je bitno naglasiti da ne treba očekivati čudotvorna izlečenja).
Psihološki tretman može da se primenjuje i sa odraslim osobama sa navedenim oblicima disfunkcija u smislu očuvanja postojećih kapaciteta kojim raspolažu, kao i sa osobama koja su usled bolesti (moždani udar, Alchajmerova bolest,..) ili povreda mozga izgubile ili imaju oštećene ovih psihičkih funkcija.
Psihološki tretmani po pravilu traju duži vremenski period , ponekad i tokom čitavog razvojnog perioda deteta i zahtevaju upornosti u primeni.
PSIHOTERAPIJA
Psihoterapija je oblik psihološke pomoći usmeren na probleme iz emocionalno-socijalne sfere. Odnosi se na otklanjanje ili ublažavanje teškoća u ponašanju ili emocionalnom doživljavanju kao što su depresivnost, agresivnost, poremećaji u ishrani (anoreksija i bulimija), anksioznost, fobije, tikovi, prisilne radnje, nedostatak samopouzdanja i dr. Podrazumeva razgovor između osobe sa problemom i terapeuta vođen na određeni način. Obično traje nekoliko meseci.