Uticaj televizije na pažnju i govorno – jezički razvoj kod dece
Kroz svakodnevnu praksu se sve više susrećemo sa decom koja kasnije progovaraju ili imaju lošiju pažnju zbog višesatne svakodnevne izloženosti televiziji. Čak i deca čije smetnje u govoru nisu primarno uzrokovane spoljnim uticajima imaju lošija postignuća i sporije napreduju i pored intenzivnih logopedskih tretmana upravo zbog toga što veći deo dana umesto u igri, učenju i socijalnoj interakciji provode uz televiziju, tablet, računar ili mobilni telefon. Kako popularni dečiji televizijski programi utiču na pažnju, koliko loše utiču na razvoj objasnićemo u kratkim crtama.
Američka akademija pedijatara i Kanadsko društvo pedijatara istaknuli su da deca do dve godine ne bi trebala uopšte biti izložena tehnologiji. Deci od tri do pet godina trebalo bi korišćenje tehnologije ograničiti na sat vremena dnevno, a onima od šest do 18 na dva sata dnevno.
Do druge godine detetov se mozak udvostručuje, a s brzim rastom nastavlja do 21. godine. Rani razvoj mozga definisan je spoljnim podražajima, a prevelika izloženost tehnologiji povezana je s deficitom pažnje, kašnjenjem kognitivnog razvoja, težim učenjem, povećanom impulsivnošću i smanjenom sposobnošću samokontrole.
Pažnja je psihička funkcija koja ima dve osnovne komponente kojima se može opisivati i procenjivati. Dakle, postoji sposobnost usmeravanja i zadržavanja pažnje na određeni objekat (radnju, pojavu i sl.) što nazivano tenacitet i postoji sposobnost premeštanja pažnje sa jednog objekta na drugi što nazivamo vigilnost pažnje. Poremećaji paženje se kreću u spektru od hipovigilne pažnje i hipotenaciteta pažnje do hipervigilne pažnje i hipertenaciteta paženje. Ako izložimo dete višečasovnom i svakodnevnom uticaju televizije od najranijeg uzrasta na koji način mislite da će se razvijati pažnja kod deteta. Dečija čula su još uvek senzitivnija od naših, pažnja se razvija, a njen je uticaj veliki na sve i na govorno-jezički i na socio-emocionalni razvoj. Stimulusi u tim sadržajima (navodno prilagođeni dečijem uzrastu) su vrlo invazivni. Intenzivni audio-vizuelni stimulusi sa brzim smenjivanjem slika, a ponekad i odsustvom maternjeg jezika ne samo što nemaju nikakav pozitivan uticaj na razvoj deteta, već mogu imati ozbiljnije posledice čiji se efekti manifestuju kroz različite segmente razvoja i na različitim uzrastima po principu domino efekta. Razvija se samo vigilnost na uštrb tenaciteta, pa svi sadržaji koji su po čula manje nadražajni (kao na primer čitanje knjiga, listanje slikovnica i sl.) ne mogu privući i zadržati detetovu pažnju.
Postoji razlog zbog kog se prvi jezik koji razvijamo naziva maternjim jezikom. Naziva se tako jer ga učimo od majke, a ne sa televizije. Engleski jezik nije naš maternji jezik. Učenje stranog jezika se ne preporučuje pre uspostavljanja i stabilizacije elemenata maternjeg jezika, a to je period oko 5. godine.
